Ralf Vajld: Širi značaj odluke Međunarodnog suda pravde

Profesor Ralf Vajld, stručnjak za međunarodno pravo na londonskom Juniverziti koledžu, kaže za BBC da odluka Međunarodnog suda pravde u ovom slučaju, iako je samo savetodavne prirode, može da ima uticaja na neke druge okolnosti u kojima je obavezujuća primena zakona obavezna.

Profesor Vajld je saglasan sa ocenom da će tok i ishod rasprave širom sveta budno pratiti oni koji razmišljaju o samoopredeljenju i nezavisnosti: Katalonci u Španiji, Tamili na Šri Lanki, a možda i Mađari u Slovačkoj:

"Stanovnici Kosova su u trenutku proglašenja nezavisnosti bili u položaju u kojem nisu trpeli od flagrantnog kršenja prava na unutrašnje samoopredeljenje odnosno na promenu vlade unutar same teritorije. Samim tim oni ne spadaju u onu kategoriju koja bi, po mišljenju nekih, mogla da u obliku krajnje mere dosegne pravo na spoljno samoopredeljenje. Drugim rečima na secesiju, odnosno formiranje sopstvene države."

Iako bi proces pred Međunarodnim sudom pravde trebalo da bude čisto pravne prirode, neumitno se nameće pitanje mogućeg političkog pritiska kojem bi možda mogle da budu izložene sudije najvišeg suda Ujedinjenih nacija.

Posebno zbog razlike u mišljenjima koja je povodom jednostranog proglašenja Kosova prisutna širom sveta, ističe sagovornik BBC-ja:

"Ovo savetodavno mišljenje ni u kom slučaju nije i jedinstveno. Brojna i veoma važna pitanja posebno ona koja su se ticala dekolonizacije našla su se pred ovim sudom. Ne tako davno sud se izjašnjavao i o pravnoj utemeljenosti upotrebe vojne sile kao i o legalnosti podizanja betonske barijere koju je Izrael izgradio na okupiranim palestinskim teritorijama. Lično sumnjam da će se sudije i sud ovog puta naći pod išta većim pritiskom nego što su to bili tokom proteklih godina."

Uprkos neskrivenog optimizma da će mišljenje Međunarodnog suda o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova ići njima u prilog, u Prištini ipak strahuju da bi, dođe li iz bilo kog razloga do suprotnog ishoda i nepriznavanja nezavisnosti, to moglo da utiče na izvore investiranja na koje na Kosovu itekako računaju.

Drugim rečima, da bi neizvesnost oko statusa teritorije mogla da zastraši potencijalne investitore.

Za profesora Ralfa Vajlda to ne bi trebalo da predstavlja ozbiljniji problem:

"Postoji niz presedana koji obuhvataju neuobičajene aranžmane po kojima su entiteti koji ne poseduju državnost niti su članovi Ujedinjenih nacija više ili manje bili u stanju da pronađu načine za funkcionisanje u svetu suverenih država. Očigledan primer za to bi bio Tajvan. Tajvan je ekonomski uspešan entitet uprkos tome što i vlasti Tajvana i Kine tvrde da su ista država. Tajvan je zbog toga morao da pronađe način da funkcioniše u svetu i to mu je s priličnim uspehom pošlo za rukom. To bi mogao da bude slučaj i sa Kosovom koje bi moglo da iskoristi podršku država, poput Britanije i SAD, koje su odlučile da mu priznaju državnost."

(BBC)